Opet ozbiljna pitanja:

Izvini što davim, ali radim to za tvoje dobro. Da bih ti kasnije mogla još bolje pomoći.

A pošto je sve ovo besplatno, barem mi pomozi tako što ćeš odgovoriti kad te nešto pitam.

Hvala.

U tvojim odgovorima na prethodna pitanja često se ponavlja rečenica:

“Želim da razumijem kako ti razmišljaš kad radiš stvari za moje zdravlje i moju dobrobit.”

A ja razmišljam uvijek na isti način.

Nije komplikovano, već 28 godina govorim isto:

1. Postaviš jasan cilj.

2. Napraviš rutinu koja te vodi do tog cilja.

3. Slušaš signale i koriguješ.

4. Uložiš rezultate da ideš dalje.

5. I kreneš ispočetka.

Jednostavno, zar ne?

Ali ti se najčešće blokiraš baš kod tačke 4.

• Čim ti bude malo bolje staneš.

• Čim smršaš 2 kg  misliš da je dovoljno.

• Čim te leđa manje bole prestaneš da se krećeš.

• Čim povratiš energiju opet trčiš za svima osim za sobom.

I tako sve ono što si postigla polako izgubiš.

Problem nije u tome da “ne znaš šta treba raditi”.

Sve znamo:

• Treba kretanje,

• Bolja ishrana,

• Više brige o sebi.

Problem je što staneš prerano. Zadovoljiš se malim rezultatom, umjesto da gradiš sljedeći nivo.

A bez kontinuiteta nema napretka. ni u energiji, ni u zdravlju, ni u tijelu.

Ako sve zadržiš za sebe ugasit će se.

Ako vrijeme, energiju i trud ponovo uložiš procvjetaćeš.

I zato te ozbiljno pitam:

Ozbiljna sam… pomozite mi.

Šta ja to ne razumijem u vašim problemima?